ČAJ OD ZVEZDA

Sinoć ja sam sedeo
k'o sa nekim svojim,
al' taj neko odavno
više nije moj.
Ponovo se osetih
kao da postojim
dok se čaša znoji
a mozak se bori
da u večnost protera
ovaj kratki spoj.

Sa tvojih sam usana
ja ostao žedan
te detinje ljubavi
iz plavetnog sna.
Svanulo je. Ja ga
nisam više vredan.
Svaki dan je bedan.
Pijem čaj od zvezda
da mi opet spokoj
u snovima da.

ĆUTANJE O TIŠINI za jednu gospođicu

Još kao veoma mali
počeo sam da dotičem prste sveta
usijanim ringlama.
I već tada sam mu poslao jasnu poruku
da ću izrasti u nešto
što će ga neko vreme žuljati.

Drukčije nije ni moglo biti.

Treba da znate, draga moja,
da ja nisam satkan od svilene
klizave romantike.
Mene su isklesali severni vetrovi
od jednog prastarog okamenjenog vapaja.
Ja sam rođen kao atom tišine
u praskozorje sumraka
himne čovečanstvu
u čije ime
danas
i sam darujem krila
ehu svoga porekla.

Neslućene daljine približih u sebi.
Bezbrojni horizonti prelamaše se kroz prizme
ožednele večnosti.

I samo još ovo da znate,
na mojoj glavi, obrasloj u gusti šiprag sna,
počeše da rastu pravi pravcati rogovi,
ali sa vrhovima na unutra.

Meni, draga moja, ne predstavlja teskobu
to što živim zarobljen u peščanom satu,
kad ja uvek mogu
da se uz mlaz peska
što se sa naizgled omeđenih nebesa cedi
uzverem kao uz konopac.

Moj jedini bol ispod grudne kosti
potiče od toga
što mi se krv gruša od vrčeva samoće
koje iskapih u svoje nemo ime
ni manje
ni više
nego do dna.

I sad moram tako
da ćutim o tišini
iz punog grla
na sav glas.

CTRL+Z

Opsesija je moja jedina nada koja me drži zatočenog u svom dodiru.
Dodirujem sebe.
Smejem se.
Gluvi su zidovi.
Vodio sam ih kod ušnog lekara.
Smejao mi se.
Pričao sam im o svetlu.
Smejali su mi se. Veoma glasno.
Na glavu mi se srušio plafon.
Rekao je da je neko sišao s neba.
Mnogi su zbog toga sišli s uma.
Pogledah u nebo, ali njega nije bilo tamo.
Curilo je i slivalo se niz moje obraze.
Sve me je to umorilo,
pa sam otišao da malo umrem.
Makazama sam iseckao mozak na 50 štapića
i nagurao ih u kutijicu s kresivom.
Koristio sam ga da sebi zapalim sveće.

Onda je došao Mrak.
Rekao mi je da su mediji ubili umetnost.
Poverovao sam mu.
Do kraja večeri smo uz vino pevušili hitove grupe Napalm Death.
Pozvao me je da budem njegov gost.
Osedlao sam Jagnje,
zajahao ga
i propao u njegovu utrobu.
Vrlo brzo me je svarila njegova hlorovodonična kiselina.
Reklo je da je to za moje dobro. Poverovao sam mu.
Začule su se i fanfare. I njima sam poverovao.

Onda je sve utihnulo.
Konačno sam bio usamljen.
Iako me je morila glad,
pustio sam da me grize savest.
Na kraju sam je progutao u jednom zalogaju.
Lepo je pojesti sebe.

Eh, a nekada sam za Uskrs kuvao dva jajeta.
Dok sam ih razbijao jedno o drugo
iz Velikog praska kondenzovali su se novi svetovi.

BITI ILI PREBITI

rekoše mi da treba ovo da objavim. radi se o povratku sa tv festivala iz Bara.
citiraću mail koji sam poslao drugaru sa festivala u celini.

likovi:

pedja reditelj
sale novinar iz Banja Luke
moja malenkost


"nego, kako ste putovali?
mi zamalo da dobijemo preko pičke od navijača.
bili smo jedini u vagonu koji nisu pripadali tom svetu.
mislim - polusvetu.
upali nam u kupe dok smo spavali.
upalili svetlo, podigli nas...
...lik seo preko puta mene...
...šestorica vire kroz vrata kupea...
ja kao nabio (the) kačket i kontam:
"kad vidiš grizlija, pravi se mrtav. to pomaže."
tek će ovaj sedeći pedji (koji je, inače, navuk'o stomačni virus i kenj'o je citav put):
"tebe sam video na jugu, navijali smo zajedno..."
pedja ćuti.
"a ti? jesam s tobom navijao na jugu?"
zavesa se podiže i ja gledam u neandertalca koji mi podiže šilt.
rek'o nema šanse da kažem da sam bio na jugu, sve i da me je pitao da li sam išao na more.
jedva smo zaspali od pesama sa zvezdinog severa.
gledam ga i mislim: "njemu je svejedno. raspizdiće me šta god rek'o."
a kažem: "zvezda, brate!"
gleda on mene
i gleda
i gleda...
jedan s vrata dobacuje: "on je naš!"
al' ovaj i dalje gleda.
tek će ponovo pedji: "a ti, pičko?"
a pedja: "ja ne navijam ni za kog."
gledam - ne verujem.
ovaj ponavlja pitanje.
pedja izgovara kao nešto - zveezdaa.
glasovi s vrata počinju glasnije da odgovaraju lika od gaženja naših glava.
ovaj ustaje i gleda u saleta: "a ti, pičko, se ne izjašnjavaš?"
sale ga gleda i ćuti jer konta da kaže: ''borac iz banja luke''
ovaj kreće ka njemu.
sale: "zvezda!"
"oni su naši," povikaše glasovi.
pesnica kao izraz respekta polete u mom pravcu.
kada se zaustavila gled'o sam je.
podigoh svoju pesnicu i one se dodirnuše.
divljaci odoše.
taman smo legli, eto pandura.
legitimisaše nas.
nismo s navijačima
kažemo mi.
čuvali su nas do beogarada, a divljaci bi u svakom njihovom odsustvu prošli pored kupea i lupali na vrata.
a ponekad i pišali pored istih.
sale se nije baš naspavao za razliku od mene. ja sam spavao do prozora.
pedja je nastavio da ide u WC.

to je bio naš povratak u srbiju."

mogu da mislim šta je izvesni kromanjonac pomislio u trenutku dok je bajern postizao gol u poslednjem minutu.

POČINJE POST

ko POSTi, taj sigurno zna da je za vreme POSTa poželjno konzumirati dosta trave i riba.
stoga bih apelovao na sve isPOS(T)nike da se striktno pridržavaju propisanih normi.
oni koji to, pak, nisu, neka POSTanu.
živeli!
bestraga!