Opet si bila tu
i otišla.
Ostao je samo eho sna
koga će gluvi zidovi našeg malog stana
ugušiti jastukom
na spavanju.
Jer ti nisi tu
i to nisi ti.
Ja sam sam sa ništavilom
koje me iznutra ždere.
Izbezumljen tražim te
u obrisima jave
na svim onim mestima
gde smo krišom gledali
raspad braka
prostora i vremena.
I opet mi izmičeš...
Zarobljen u svojoj uobrazilji
lutam...
Pomozi mi!
Gubim se! Gubim te!
Ko smo mi?
Ti si ja - ja sam ti.
Ne dam sebi da pobegnem,
al' ti opet uzmičeš.
Zatvaram oči i budim se.
Osećam miris tvoje kose.
Pratim te. Vodiš me.
U magli prvog sastanka saznajem...
Znam da su ti odsekli krila,
anđele moj mili!
23.6.08
Mi
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
9 коментара:
Krila na roštilju? Ili neka druga?
gde si našao anđela?...da i ja pokušam...
Zinka, na roštilju, kao i na ulošcima, su krilca...
Anonimno, ne bi ti pomoglo da ti kažem gde se anđeli legu, al bih voleo da uspeš...
Bacao si ti i mnogo veće stvari na roštilj, od krilaca. Čak i krila. Pa i cijele anđele, što da ne... Podsjeti me na onaj stih od Antića, koji neću navesti, jer znam da znaš na koji mislim, a pronalaženje u nerečenom je puno ljepše od pronalaženja u bukvalnom, koje svatko vidi, i kraj loše dioptrije. Sva'ko svoj kurac nosi...
Pa možda bi mi pomoglo ako bi mi pomogao time što bi mi rekao :)
Anonimno, ako ih nisi do sada pronašla, verovatno imaš komplikovane oči... Ne mogu ti pomoći...
Zinka, pretpostavljam da znam... Samo, mnoge stvari mi vise o koncu, pa i taj Damoklov mač...
Nema te na Vukajliji nešto, gosn. Novi Lorka :)
Tihi Ubica
Постави коментар