Supermen?

...A duvalo je.
I smetovi entropije
taložili su se u mojim kostima,
isto kao kad se ada iz blata rodi.
Reka, boje žute gline,
prepuna mulja,
tekla je ispod mojih nogu.
Prepoznajući tačku nagomilavanja univerzuma u sebi,
igrao sam se sa zmijom.
Bila je boje cipela
i smrtno zaljubljena u moju nadlanicu
kojom sam je čikao.
Opkoračena mojim bezrazložno svekolikim samopouzdanjem
tromo je vrebala momenat da nasrne na moju ruku,
kao da je ona mene sanjala,
a ne ja nju.

Reših:
Svemir se menja iznutra.